Odjebi JNA
Dao sam ti jednu dobru godinu života, najbolju možda.
Veliki vra�evi medicine rascjepe grudi kao naran�u i spuste novo srce u njih, pažljivo, rastvorenih šaka kao da vra�aju vrap�i�a u gnjezdo, razdvoje skalpelom;svjetlo od
tame u mutnom jezgru zjenice;bajaju,pokrenu nepokretno,�udotvore
nad ljudima;pa opet....Ni oni nemogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu godinu.
Nikad više.
Ali, proklet da sam, ja sam barem imao dvadesetu i dvadesetprvu, i još neke dvadesete i tridesete, za razliku od dje�aka na �ije crno uokvirene fotografije svakog dana nailazim na posljednjim stranicama štampe. Oni ostadoše u devetnaestoj, zaljubljeni, zaigrani, zbunjeni, ne dospjevši da svoje olovne vojnike odvoje od olovnih zrna, podmetnutih im u džepove tako bezbožni�ki.
Ne brate Kaine, ne zovi me u polje;ne mami me da zalud prošetamo minskim poljem moj grešni sivomaslinasti brate;poturi nekog drugug dobrovoljca na branike svoje neprilago�enosti i nesposobnosti, oka�i neku drugu metu na svoje kartonske bedeme.
Nema mojih u ovom ratu naših. Znam ne može to tek tako...�i�ak izdaje, ka�i se ove jeseni na sve strane, i meni �e ga ve� neki mangup priljepiti na le�a, onako u prolazu, sve tapšu�i me po ramenu prijateljski.
Razmišljao sam o tome koga izdati kad mi ostane da biram izme�u nas dvoje: žalim, ali prestar sam da bih izdao sebe još jednom.
Odjebi JNA. Dosta je bilo!
Djordje Balasevic [Vi¹e] [Manje] |
